Ви сте овде: Почетак
Back To Top
Ученица 6.д разреда Мелани Бујак је учествовала у Конкурсу за избор фотографског рада на тему „Историјске знаменитости у мом месту“ у организацији Форума за едукацију, сарадњу, афирмацију и подршку грађанском друштву, Нови Сад (скраћени назив: ФЕСАП), у сарадњи с Покрајинским секретаријатом за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице (Секретаријат), у оквиру потпројекта „Мултикултурализам на клик”.
На конкурс је требало поднети фотографски материјал, праћен текстуалним описом и објашњењима. Потребно је било приказати културно-историјско и етнографско наслеђе националних заједница Војводине, што подразумева фотографије и опис значајних објеката или локација (тргова, паркова, утврђења и сл). За свој рад о суботичкој Фрањевачкој цркви, Мелани је добила захвалницу за учешће. Честитамо!
Melanie Bujak 6. osztályos tanuló részt vett az Újvidéki Oktatási, Együttműködési, Megerősítési és Civil Társadalmi Támogatási Fórum (rövidítve: FESAP) együttműködésben meghirdetett A városomban lévő történelmi látnivalók című fotópályázaton, a Tartományi Oktatási, Szabályozási, Közigazgatási és Nemzeti Kisebbségi Titkársággal – Nemzeti Közösségek (Titkárság), a „Multikulturalizmus egy kattintásra” alprojekt keretében.
A pályázatra fényképes anyagot kellett benyújtani, szöveges leírásokkal és magyarázatokkal. A vajdasági nemzeti közösségek kultúrtörténeti és néprajzi örökségének bemutatása céljából, amely fontos épületek vagy helyszínek (terek, parkok, erődítmények stb.) fényképeket, leírásokat tartalmaz. A szabadkai Ferencesek templomáról készített munkájáért Melanie köszönőlevelet kapott a részvételért. Gratulálunk!
ОВИМ ПУТЕМ ОБАВЕШТАВАМО УЧЕНИКЕ, РОДИТЕЉЕ И ОСТАЛЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ, ДА СЕ НА ОСНОВУ ОДЛУКЕ НАДЛЕЖНОГ МИНИСТАРСТВА ОД ПОНЕДЕЉКА, 21.ФЕБРУАРА 2022.ГОДИНЕ НАСТАВА ЋЕ СЕ ОДВИЈАТИ ПО 1.МОДЕЛУ, ШТО ЗНАЧИ ДА ЋЕ СВИ УЧЕНИЦИ ЗАЈЕДНО ПРИСУСТВОВАТИ НАСТАВИ, НЕЋЕ БИТИ "А" И "Б" ГРУПЕ.
EZÚTON ÉRTESíTJÜK A TANULÓKAT, SZÜLŐKET ÉS ÉRDEKLŐDŐKET, HOGY MINISZTÉRIUMI HATÁROZAT ALAPJÁN, HÉTFŐTŐL, 2022.FEBRUÁR 21.-TŐL A TANíTÁS AZ 1.MODELL ALAPJÁN FOG FOLYTATÓDNI, AZAZ MINDEN TANULÓ EGYÜTT FOG ISKOLÁBA JÁRNI, NEM LESZ "A" ÉS "B" CSOPORT.
“Ооооо, директоре мој“...
Тако ми је углавном почињао сваки разговор са тобом.
Субота, 11.12. ујутру око пола седам.... Миодраг зове и каже: “Брате мој, умро нам је брадоња...“
Уследио је шок, неверица, тајац, тишина, мук....
Опраштање никад није лако, а опраштати се од пријатеља, брата, друга, наћи речи утехе за породицу, кума, пријатеље, колеге, немогуће. Немогуће је, јер таквих речи нема, не постоје, и никад их ни бити неће…
И како сад да се опростим од тебе, кад не могу, нећу и не желим, а знам да морам и пробаћу, јер то ти заслужујеш…
Данас се опраштамо од човека , великог, несвакидашњег, који је живео и кога више нема… Опраштамо се од посебног боема, вољеног професора, доброћудног дива, мрког али блаженог погледа, који нам оде, прекоредно, пребрзо, против свих правила…
Имао си невероватну животну енергију, снагу воље, да причаш са докторима, судијама, глумцима, политичарима, да будеш у високом друштву увек са стилом, на свој посебан начин, а исто тако и са обичним људима, радницима, паорима, децом. Увек са осмехом сакривеним иза те браде и бркова, који су могли да виде они што су те добро познавали, спремним на шалу и сваком помоћи, дати, учинити, саслушати, примити, угостити, дочекати, почастити, поклонити... Можда то јесу само побројане речи, али треба их остварити, а велико срце Мирканово је све то могло и хтело, и са задовољством чинило, свима без резерве…
Сваком стићи на весеље, на крштење, на свадбу, рођендан… Па у тузи, на саучешће, од срца, без фолирања, шмекерски, одмерено… У држању господин, ништа промаћи не може, а у души дечак, без лоше мисли, чист као што то јесте мало дете...
Прецизан у послу, вољен међу децом, а обожаван у друштву кафанских боема... Чујем, чека те место на зиду у твојем омиљеном локалу... Заслужио си... То је твоје место, као и у нашим срцима, јер си нас много задужио...
Не завршисмо онај полигон, али ти обећавам, назваћемо га по теби... Само те молим, отпрати ти то одозго да ли то прецизно радимо.
Памтићу те као упорног, трвдоглавог, по свом, само тако или никако… За све времена, снаге, разумевања, помоћи, осим себи самом…
Дошли су ти сви данас да тебе испрате, Миркане мој...
Сећаће се тебе Суботица, Бањалука, Загреб, Ниш, Крагујевац, Београд....Цела Србија, а посебно твој Травник, Долац, Граховик, Виленица, ма, цела Босна и Република Српска...наша браћа и сестре са Космета...
Прави људи, честити, разумни то виде, а зли у свему траже мане и ниподаштавају и занемарују праве вредности… На образ им, какве су им мисли, такав им је живот…
Данас овде, овај скуп говори о човеку који је постојао, живео и умро…
О вредности, људству, човечности и величини…
Утеха је да си живео живот пуном снагом, уживао у животу на свој начин и својим избором, а о избору дана смрти многи би пожелели да их Бог на Ускрс прими, али то је Божији избор, и он каже кога ће и када....
Од данас имамо једног анђела са брадом и брковима...
Сада си ти на небу, твој отац те чека да заједно наставите, где сте некада давно стали… А ми што остајемо, чуваћемо те од заборава, призивати у сећањима, и трудити да те никад не заборавимо…
Брате мој,
Нека ти је лака земља и вечна слава...
Дејан Анђеловић